Datum: 24.03.2025.
Regenerativna poljoprivreda sve više privlači pažnju kao rešenje za unapređenje zdravlja zemljišta, povećanje otpornosti na klimatske promene i dugoročnu održivost poljoprivredne proizvodnje. Na nedavno održanom događaju Saveza za regenerativnu poljoprivredu Srbije, poljoprivrednici, agronomi i savetodavne službe diskutovali su o ključnim izazovima i benefitima ovog pristupa.
Šta je regenerativna poljoprivreda?
Regenerativna poljoprivreda predstavlja pristup koji poboljšava strukturu i plodnost zemljišta, smanjuje eroziju i povećava njegov kapacitet za skladištenje ugljenika. Njeni osnovni principi uključuju:
- Minimalnu obradu zemljišta radi očuvanja mikrobiološkog sastava.
- Kontinuirano prisustvo pokrovnih useva kako bi se smanjila degradacija.
- Povećanje biodiverziteta kroz raznovrsne biljne i životinjske vrste.
- Integraciju životinja u proizvodne sisteme za prirodnu regeneraciju tla.
Izazovi i mogućnosti regenerativne poljoprivrede u Srbiji
Na skupu su učesnici podelili svoja iskustva i diskutovali o preprekama u primeni regenerativnih praksi:
- Upotreba agrohemikalija
Iako regenerativna poljoprivreda podrazumeva smanjenje upotrebe veštačkih đubriva i pesticida, ona ih ne isključuje u potpunosti. Ključ je u preciznoj i ciljanoj primeni, čime se postiže ravnoteža između prinosa i očuvanja ekosistema.
- Prinosi i ekonomska održivost
Jedan od poljoprivrednika podelio je podatke sa svog imanja, gde je uporedio prinose sa regenerativnim pristupom i konvencionalnom proizvodnjom. Rezultati su pokazali minimalne razlike u prinosima, ali značajne dugoročne benefite za kvalitet zemljišta. Takođe, regenerativne sisteme smanjuju zavisnost gazdinstava od spoljašnjih inputa, čime se smanjuju troškovi proizvodnje i potreba za državnim subvencijama. Raznovrsnost useva kroz plodored, integracija stočarstva i biljne proizvodnje, kao i proizvodnja zdravstveno bezbednije hrane većeg nutritivnog kvaliteta, dodatno povećavaju ekonomsku stabilnost.
Regenerativna poljoprivreda otvara nove izvore prihoda – prodaja karbonskih kredita za uskladišteni ugljenik u zemljištu, kao i razvoj agroturizma kao dodatne delatnosti na gazdinstvu.
- Očuvanje zemljišta i mikrobiologije
Praktični primeri pokazali da primena regenerativnih praksi doprinosi povećanoj prisutnosti kišnih glista i korisnih mikroorganizama, što direktno utiče na bolju strukturu zemljišta i njegovu otpornost na sušu i eroziju. Takođe, implementacijom regenerativnih praksi povećava se sadržaj humusa dinamikom od 0.06 do 1% godišnje (ranije se smatralo da do povećanja od 1% može doći za 60 godina).
- Klimatske promene i prilagođavanje
Klimatske promene utiču na varijabilnost prinosa i dostupnost vode. Učesnici su izneli zapažanja vezana za povlačenje vode u dublje slojeve, ali su takođe primetili da regenerativne prakse povećavaju kapacitet zemljišta za zadržavanje akumulisane zimske vlage čak do jula, čime pomažu u borbi protiv suše i ekstremnih vremenskih uslova.
Zašto je regenerativna poljoprivreda budućnost?
Dugoročno gledano, regenerativna poljoprivreda nudi održiva rešenja za poboljšanje zemljišta, povećava ekonomsku isplativost poljoprivrednih gazdinstava i smanjuje negativne uticaje na životnu sredinu.
Ako želite da saznate više o regenerativnoj poljoprivredi i njenoj primeni u Srbiji, pregledajte naše resurse za učenje, prijavite se za naš bilten i pridružite nam se na budućim događajima.
