Datum: 16.05.2025
Savez za regenerativnu poljoprivredu Srbije je 16. maja u CBC Klasteru organizovao događaj „Regenerativna poljoprivreda: Uvođenje novih praksi—kalkulacija troškova, prinosa i konačne zarade“.
Cilj događaja je bio da se učesnicima događaja: poljoprivrednicima, poljoprivrednima savetnicima i predstavnicima javnih institucija prikaže ekonomski aspekt prelaska na regenerativnu poljoprivredu i da se odgovori na večito pitanje: „Koliko će to mene da košta? “.
Regenerativna poljoprivreda iz ugla Teodora Baloša
Teodor Baloš je regenerativni poljoprivrednik iz Toraka i direktor zadruge Narcis, koji se bavi ratarskom i povrtarskom proizvodnjom na 85 hektara.
Tokom godina, Teodor je uočio tendenciju opadanja humusa u zemljištu i manjak radne snage, što je dovelo do prelaska na regenerativnu poljoprivredu. Cilj prelaska je bio ostavljanje zemljišta u boljem stanju nego što je bilo, povećanje organske materije, stabilizacija prinosa i lakša borba sa klimatskim promenama. Regenerativne prakse, kao što su setva pokrovnih useva, započete su 2021. godine.
Teodor je prikazao i primer konvecionalne obrade zemlje i obrade koju on trenutno primenjuje na svom gazdinstvu. Primer pokazuje da su velike uštede u potrošnji goriva (3 puta manje utrošenog goriva), kao i u potrošenom vremenu. Kada je u pitanju amortizacija mehanizacije, Teodor je naveo da je strip-till mašina koju njegova zadruga poseduje predimenzionirana za njegove potrebe. Zaključak je da su ukupni godišnji troškovi skoro isti, ali ukupan broj radnih sati godišnje je drastično smanjen.
Benefiti promene tehnologije proizvodnje
U sušnim godinama, zabeležen je prinos od 10-15% veći u poređenju sa konvencionalnim načinom proizvodnje, dok su u dobrim godinama prinosi bili nešto slabiji od ostalih poljoprivrednika u ataru, ali s znatno manjim troškovima. Tokom prošle godine je zabeležena velika suša u Banatu; kukuruz je ostao zelen do avgusta, dok je u drugim delovima atara već polovinom jula 50% kukuruza bilo osušeno usled suše.
Još neki od benefita koje je Teodor primetio:
- Skoro 4 puta kraće vreme obrade (manji trošak radne snage, manje moto časova rada, manji broj servisa mehanizacije)
- 3 puta manja potrošnja goriva
- 30–50% manje mešanih đubriva, 30% manje azotnih đubriva
- Bolje zadržavanje vlage u zemljištu, bolje upijanje padavina
- Veće prisustvo glista
- Stabilnost prinosa u stresnim uslovima
- Veći sadržaj organske materije
Teodor je takođe podelio i greške koje je pravio prilikom prelaska na regenerativni system obrade. Na osnovu njih podelio je poljoprivrednicima sledeće savete:
- Pre tranzicije, treba poravnati parcelu.
- Plan zaštite bilja nije isti kao u konvecionalnoj proizvodnji—mnogo manje vremena provodite u radu, ali mnogo više vremena u planiranju, obilasku i praćenju parcela.
- Treba blagovremeno raditi terminaciju pokrovnih useva.
- Strip-till treba raditi na jesen.
Teodorovo gazdinstvo ćete moći uskoro i da posetite, u sklopu događaja: Dani polja regenerativne poljoprivrede u Toraku. Događaj će biti održan 12. juna, učešće je besplatno, ali zbog ograničenog broja mesta, prijave su obavezne i otvorene do 9. juna u 23:59.
Regenerativna poljoprivreda iz ugla Ivana Sudarevića
Ivan Sudarević je regenerativni poljoprivrednik iz Subotice i zajedno sa svojom porodicom, obrađuje oko 200 ha obradivih površina. Bavi se ratarskom i stočarskom proizvodnjom i iz konvecionalnog pristupa, prelazi na konzervacijski i na kraju, prelazi na regenerativni pristup.
Benefiti prelaska na regenerativnu poljoprivredu
- Stabilnija proizvodnja, zbog nižih troškova i zbog smanjene potrebe za ljudskom random snagom, dok su prinosi u nivou dobrih proizvađača u ataru
- 40–60% uštede u potrošnji goriva
- Vidljive promene u zemljištu—veće prisustvo kišnih glista
- Povećanje nivoa organske materije u zemljištu
Ivan je takođe i neke od problema sa kojima se susretao prilikom prelaska na regenerativnu poljoprivredu:
- Nedovoljno znanja i iskustva
- Pritisak okoline
- Neadekvatna mehanizacija
- Neadekvatno upravljanje sa žetvenim ostacima
- Neadekvatno planiranje i logistika
- Neiznuđene greške
Regenerativna poljoprivreda iz ugla Floriana Farkaša
Florian Farkaš, regenerativni poljoprivrednik i poljoprivredni savetnik, vodi porodično gazdinstvo od 30 ha u Bajmoku. Bavi se povrtarstvom i uzgaja: ozima strna žita, uljarice, kukuruz i soju.
Florian je na površinama koje obrađuje primetio da kako su rasli prinosi i intenzitet obrade (mehanizacija i đubrenje), tako je padao sadržaj organske materije. To je bio glavni motiv za prelazak na regenerativne metode proizvodnje.
Florian je sa učesnicima podelio odnos ulaganja i profita (bez zakupa zemljišta i korišćenja subvencija). U periodu od 2018. do 2023. godine, tragalo se za tehnologijom koja najviše odgovara poljoprivrednom gazdinstvu, što je uticalo na ulaganja. Naglasio je da su Korona virus, odnosno povećanje cena inputa tokom pandemije, i vremenski uslovi dosta uticali na pojavu dispariteta inputa i primarnih proizvoda (posebno tokom 2022. i 2023. godine).
Pitanja učesnika
Jedan od ključnih razloga za prelazak na održive poljoprivredne prakse može biti veća profitabilnost u teškim klimatskim uslovima u odnosu na konvencionalnu poljoprivredu. Ovu tvrdnju podupiru višegodišnje statistike sa njihovih parcela, koje ukazuju na novu ekonomsku logiku—„umereno-izbalansirano-razumnu“, nasuprot dosadašnjoj strategiji „brže-intenzivnije-više“. Početni koraci u ovom procesu mogu biti najteži, pa je važno rešiti nekoliko ključnih dilema, kao što su:
- Zašto je neophodno postaviti referentnu tačku putem detaljne laboratorijske analize zemljišta?
- Koje kriterijume treba uzeti u obzir prilikom izbora zemljišta ili parcela za uvođenje regenerativnog sistema?
- Koje početne radnje treba sprovesti na zemljištu?
- Kako prilagoditi postojeće mašine za direktnu setvu?
- Kako upravljati i smanjiti rizike tokom ovog procesa?
- Kako obezbediti stabilnije prinose i uticati na proizvodne procese i lance snabdevanja?
- Kako dugoročno osigurati veće prinose, uz vraćanje zdravlja zemljištu?
Ukoliko niste bili u prilici da nam se pridružite u Somboru i zanimaju vas odgovori na ova pitanja, snimak događaja je dostupan na našem Youtube kanalu.
Događaj je podržan od strane Evropske Unije, u okviru projekta SoilValues.
