Datum: 28.05.2026.
Savez za regenerativnu poljoprivredu Srbije je organizovao još jedan vrlo uspešan Dan polja regenerativne poljoprivrede u vinariji Plavinci.
Kada su 2008. godine počinjali sa vinarijom, vlasnici Branislav i Jasmina Anđelić suočili su se sa izazovom koji deli mnogo poljoprivrednika u Srbiji: zemljište koje je deset godina bilo zapušteno. Iako su od samog početka želeli da budu sertifikovani organski proizvođači, ubrzo su shvatili da „organsko“ nije sinonim za „regenerativno“. Dok organska proizvodnja često samo izbegava sintetičke hemikalije, regenerativna poljoprivreda aktivno obnavlja ekosistem. Njihov cilj postala je regeneracija živog sveta u zemljištu koji je ključan za stvaranje humusa i fiksaciju azota.
Zašto je zemljište „mrtvo“ i kako ga oživeti?
Konvencionalne prakse koje se decenijama primenjuju u Srbiji, poput dubokog oranja, drastično narušavaju mikrobiologiju tla. Prevrtanjem zemlje, aerobni organizmi (kojima je potreban kiseonik) bivaju zatrpani i guše se, dok anaerobni izlaze na površinu gde stradaju. Dodatni udarac zadaju mineralna đubriva, herbicidi i insekticidi koji direktno ubijaju mikroorganizme, dok golo, nepokriveno zemljište leti može biti i do 10 stepeni toplije, što ubrzava isparavanje vlage i eroziju humusnog sloja.
Branislav i Jasmina su odgovorili sistemskim pristupom:
- Bez dubokog oranja: Zemljište se samo kosi. Nema tanjiranja ni frezanja koje remeti strukturu tla.
- Zemlja nikada nije gola: Korišćenje pokrovnih useva (zelenišnog đubriva), poput stočnog graška, štiti tlo od pregrevanja i erozije.
- Mikrobiološka inokulacija: Upotreba komposta pripremljenog po biodinamičkim principima i mikrobioloških preparata ubrzava povratak korisnih organizama.
- Potpuna zabrana pesticida: Oslanjanje na prirodni imunitet biljke i korisne insekte.
- Tajna uspeha: Kompostni čaj i biodinamički preparati
Srce njihovog sistema je kompleksan kompost, pripreman šest meseci uz dodatak specifičnih biodinamičkih preparata. Kamilica stabilizuje azot, kopriva aktivira gvožđe i mikroorganizme, hrastova kora reguliše kalcijum, a valerijana stvara toplotni omotač i aktivira fosfor.
Umesto velikih količina đubriva, u vinariji Plavinci se koristi kompostni čaj. Bogat mikroorganizmima i makroelementima, on se prska direktno po lišću svake 2-3 nedelje. Ovaj metod, uz redovne SAP analize koje prate trenutno stanje biljke, omogućava preciznu ishranu vinove loze bez nagađanja.
Biodiverzitet kao strategija zaštite
Umesto insekticida koji ubijaju sve pred sobom, 7% površine vinograda izdvojeno je kao stanište za korisne insekte. Sadnjom hajdučke trave, mirođije i korijandera, te postavljanjem „zimskih hotela“ od šiblja, oni osiguravaju da prirodni neprijatelji štetočina budu prisutni čim se one pojave.
Rezultat njihovog truda je vinograd koji od 2014. godine ne koristi nikakva đubriva osim zelenišnih i kompostnog čaja i biljke koje su razvile prirodni imunitet na bolesti poput plamenjače.
Ovaj događaj se finansira kroz projekat Hashtag. Projekat je dobio finansiranje iz programa Evropske unije za istraživanje i inovacije „Horizont Evropa“ u okviru Sporazuma o dodeli granta br. 101180259.
