Regenerativna poljoprivreda u Srbiji: Ključ za ESG okvir i odgovor na klimatske promene?
Datum: 20.11.2025.
Savez za regenerativnu poljoprivredu učestvovao je na okruglom stolu Regenerativna poljoprivreda – ključ održivog ESG okvira i odgovor na klimatske promene. Okrugli sto su organizovali NALED (Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj) i Donau Soja. Događaj je okupio predstavnike javnog, privatnog i civilnog sektora.
Cilj događaja bio je da se kroz dijalog razmotre mogućnosti unapređenja politika u oblasti održive poljoprivrede. Partnerstva između sektora bila su u fokusu diskusije.
Ohrabrujući preliminarni rezultati istraživanja
Dr Žarko Kevrešan predstavio je preliminarne rezultate komparativnog istraživanja. Naučni institut za prehrambene tehnologije iz Novog Sada sproveo je istraživanje koje je poredilo nutritivni kvalitet soje, suncokreta i peršuna lišćara. Rezultati pokazuju prednosti regenerativnih praksi nad klasičnim metodama. Ipak, potrebno je sačekati detaljne rezultate o lokaciji i primenjenima tehnologijama.
Savez predstavio dostignuća i potencijale
Ekološki pokret Vrbasa, partner Saveza za regenerativnu poljoprivredu Srbije predstavio je aktivnosti Saveza. Članstvo, pokazna gazdinstva i saradnja sa agregatorima bili su u fokusu prezentacije. Predstavnici Saveza su istakli probleme u animaciji poljoprivrednika. Javno zagovaranje regenerativnih praksi još uvek nailazi na otpor. Savez je pokazao otvorenost za saradnju sa svim zainteresovanim subjektima.
Zemljište – prvi nacionalni resurs koji gubimo
Učesnici su podsetili na ključnu činjenicu. U Srbiji prvi nacionalni resurs nije IT industrija niti rudna bogatstva. Zemljište je naš najvažniji resurs koji ubrzano gubimo. Intenzivna poljoprivreda uništava biologiju u zemljištu. Klimatski uslovi dodatno pogoršavaju situaciju. “Sintetika” ne može nadoknaditi izgubljene nutrijente iz zemljišta. Rezultat su bolesnija zemljišta, slabije biljke i veći pritisak na zdravstveni sistem.
Klimatski stres sve češći i duži
Ranije su se teške godine dešavale na svakih 5-10 godina. Poljoprivrednici su se oporavljali između kriza. Sada se 3-4 teške godine spajaju bez prekida. Rezerve su potrošene, a uobičajene subvencije ne mogu nadoknaditi gubitke. Mnoga gazdinstva su u panici jer ne znaju drugačije. Vole zemlju ali nemaju više resurse za rad.
EU zahtevi menjaju pravila igre
Evropska unija jasno signalizira promene. Proizvodnja sa velikom emisijom CO2 neće biti prihvaćena na EU tržištu. Može se uvoziti, ali uz dodatne takse. Gubljenje konkurentnosti znači potrebu za okretanjem ka izvoru problema. Postoji motiv za izvoznike i zakonodavca. Regenerativna poljoprivreda odgovara evropskim standardima.
Manji pritisak na državni budžet
Regenerativna poljoprivreda manje oslanja na podsticaje od države. To znači manji pritisak na budžet u dužem roku. Ipak, potrebna je pomoć u inicijalnoj fazi. Potrebne su smeše za pokrovne useve i potvrda oporavka zemljišta. Vidljivost na rafovima takođe je važna.
Trgovinski lanci traže jasnoću o rizicima
Banke, trgovinski lanci i osiguravajuće kuće traže osvetljavanje rizika. Potrebne su im korekcije agendi i strategija za podršku održivih praksi. Rezultati istraživanja o kvalitetu proizvoda ključni su za odluke. Niko se neće odreći dela profita za ulaganje u nepoznato. Potreban je uvid u dugoročna i kratkoročna istraživanja kvaliteta proizvoda.
Nacionalna kampanja – jedini put ka uspešnim promenama
Učesnici su se složili oko ključne potrebe. Bez nacionalne kampanje neće biti značajnih pomeranja na terenu. Trenutne kampanje imaju ograničene domete i parcijalne rezultate. Neznanje, nepoverenje i strah prema novim praksama dominiraju kod aktera “od njive do trpeze”. Sistemski pristup javnosti i ciljnim grupama jedini je put ka promeni. Vlada i resorno ministarstvo treba da budu primarna meta zagovaranja.
Sledeći koraci i nastavak dijaloga
NALED najavljuje nastavak korisnog dijaloga u bliskom periodu. Učesnici su čuli dileme ali i mnoge odgovore na ključna pitanja. Regenerativna poljoprivreda pokazuje potencijal kao odgovor na ESG zahteve. Klimatske promene zahtevaju hitne promene u poljoprivrednim praksama.
Izvor: Ekološki pokret Vrbasa
